Srbija se u 2026. godini suočava sa složenim ekonomskim i geopolitičkim izazovima, zbog čega strateško povezivanje sa svetom postaje ključ opstanka i daljeg razvoja. Na „Svetskom samitu vlada 2026“ u Dubaiju, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović jasno je poručila da sve složenija situacija u Evropi zahteva nova partnerstva. Zemlja želi da iskoristi svoj geografski položaj na raskrsnici energetskih koridora kako bi ojačala ulogu tranzitne države i smanjila rizike od poremećaja u snabdevanju na koje ne može direktno da utiče.
Planovi za diversifikaciju su obimni i uključuju izgradnju naftovoda sa Mađarskom, kao i novih gasovoda ka Rumuniji i Severnoj Makedoniji. Međutim, poseban akcenat stavljen je na nuklearnu energiju kao potencijalni stub dugoročne bezbednosti. Izgradnja nuklearne elektrane obezbedila bi ogromne količine energije neophodne za rastuće potrebe privrede, pre svega novih fabrika, naučno-tehnoloških parkova i data centara. Da bi se to izvelo bezbedno i po najvišim ekološkim standardima, neophodan je transfer tehnologije od iskusnih država. Paralelno sa tim, Srbija širi mrežu saradnje na sve strane sveta – od stabilnog uvoza ruskog gasa i kineskih rudarskih projekata, preko izgradnje američke solarne elektrane kapaciteta 1 GW, pa sve do modernizacije mreže uz francusku podršku i klimatskih partnerstava sa Nemačkom i EU.
Makroekonomska slika i usporavanje rasta
Dok energetski sektor postavlja temelje za budućnost, trenutna makroekonomska slika donosi pomešane signale. Na okruglom stolu posvećenom ekonomskim trendovima, u organizaciji Ambasade Švedske i NALED-a, stručnjaci su analizirali domete domaće privrede. Predstavnik MMF-a u Srbiji, Lev Ratnovski, ukazao je na primetno usporavanje rasta. Nakon što je BDP u 2025. godini porastao za skromnih 2%, aktuelne projekcije MMF-a za 2026. predviđaju rast od 3%. Ove brojke su osetno niže od prognoza Evropske komisije koje su ciljale na 4%, ali i od rezultata ostvarenih tokom 2024. godine, a razlozi za to leže u kombinaciji unutrašnjih i spoljnih faktora.
Profesor Vladimir Vučković smatra da je zacrtani rast od 3% dostižan, ali upozorava na neizvesnost oko kretanja cena nakon ukidanja uredbe o trgovačkim maržama. Teško je predvideti kako će se spoljne okolnosti odraziti na domaće tržište. Prema njegovim rečima, postavlja se ozbiljno pitanje samog modela rasta. Bez korenitog jačanja institucija, društvenih vrednosti i stvaranja nacionalne kulture koja istinski podržava privatni sektor, domaća ekonomija će ostati zarobljena na trenutnim, prilično limitiranim stopama.
Hronične blokade na granicama i aprilski ultimatum
Krvotok te ekonomije, međutim, ozbiljno ugrožavaju blokade na granicama. Aleksandar Simić iz NALED-a podseća da su granični prelazi usko grlo koje izvozno orijentisanu privredu košta previše. Hronična čekanja kamiona brišu sve benefite sporazuma o slobodnoj trgovini. Tri sata zastoja u troškovima se izjednačavaju sa plaćanjem carine od 2%. Koliko je to alarmantno za zemlju bez izlaza na more, najbolje govori podatak da je robna razmena sa EU krajem 2025. godine dostigla 43 milijarde evra. Gotovo 80% ukupnog srpskog izvoza odlazi na tržišta Evropske unije i zemalja CEFTA regiona.
Situacija bi uskoro mogla prerasti iz hronične u akutnu. Primena novog EES sistema kontrole na šengenskim granicama počinje 10. aprila i preti da napravi kolaps za profesionalne vozače. Januarske blokade, koje su privredu koštale oko 100 miliona evra dnevno, bile su samo uvod u ono što sledi. Iako je Evropska komisija kroz dokument o novoj viznoj strategiji načelno prepoznala potrebu za fleksibilnijim tretmanom profesionalnih vozača, za sprovođenje tih mera biće potrebne oko dve godine. Radna grupa zadužena za pronalaženje prelaznog rešenja nije donela rezultate, jer je Komisija nedavno odbila sve predloge za veću fleksibilnost, a 10. april se neumitno bliži.
ESG principi: Od ekologije do golog opstanka na tržištu
U takvom, nimalo jednostavnom trgovinskom okruženju, zahtevi za održivim poslovanjem postaju sve oštriji i prelaze okvire ekologije. Partner u kompaniji KPMG, Uroš Milosavljević, napominje da primena ESG principa u Srbiji danas predstavlja isključivo pitanje konkurentnosti i opstanka u evropskim lancima vrednosti. Za razliku od prakse razvijenih evropskih zemalja gde finansijski sektor diktira tempo, domaće banke još uvek ne vrše dovoljan regulatorni pritisak na kompanije da ubrzaju neophodnu tranziciju, što ostavlja realni sektor u neizvesnosti pred sve zahtevnijim stranim partnerima.
